Kada jesenje noći donesu prvi mraz, a radijatori centralnog grejanja još uvek ostanu hladni, na domaćim forumima redovno se otvaraju iste rasprave. Najčešće pitanje koje kupci postavljaju glasi: koliko troši uljani radijator i da li je on ekonomično rešenje za grejanje stana ili kuće? Odmah iza njega slede i praktične dileme: da li kupiti uljani radijator 13 ili 15 rebara, da li veći broj rebara automatski znači i veću potrošnju struje, kako pravilno podesiti termostat, i zašto nov uređaj ponekad pucketa pri prvom paljenju.

Kupci se često susreću sa oprečnim informacijama. Dok jedni hvale uljane radijatore kao najtiše i najprijatnije uređaje za grejanje spavaćih soba, drugi se žale na visoke račune za električnu energiju. U ovom detaljnom vodiču raščišćavamo sve tehničke i praktične nedoumice. Saznaćete kako zaista funkcionišu uljani radijatori, kako se računa njihova stvarna potrošnja struje u kilovat-satima, koja je razlika između modela od 11, 13 i 15 rebara, i kako da izvučete maksimalnu toplotu uz minimalne izdatke. Ako želite odmah da pregledate aktuelne modele na našem sajtu, posetite kategoriju radijatori.

Ukoliko se dvoumite da li je za vaš prostor bolji izbor zidni panel ili grejno telo na točkićima, pročitajte i naš uporedni tekst Konvektor ili uljani radijator: Šta manje troši i šta kupiti. Za širi pregled svih sistema grejanja na struju, pogledajte naš krovni vodič za izbor radijatora i grejalica za stan.

Brzi odgovor: Koliko struje troši uljani radijator na sat i dan?

Kada se postavi pitanje koliko troši uljani radijator, stvarna potrošnja u kilovat-satima (kWh) zavisi od nominalne snage grejača i radnog ciklusa termostata (procenta vremena tokom kojeg je grejač aktivan):

• Maksimalna potrošnja (neprekidan rad grejača punom snagom):
  • Radijator od 1000 W = tačno 1,0 kWh po svakom punom satu neprekidnog rada grejača
  • Radijator od 1500 W = tačno 1,5 kWh po svakom punom satu neprekidnog rada grejača
  • Radijator od 2000 W = tačno 2,0 kWh po svakom punom satu neprekidnog rada grejača
  • Radijator od 2500 W = tačno 2,5 kWh po svakom punom satu neprekidnog rada grejača
• Ilustrativni scenario potrošnje uz rad termostata: Prema fabričkom uputstvu proizvođača, grejač radi punom snagom sve dok se ne dostigne zadata temperatura na termostatu, nakon čega se automatski isključuje. Tokom perioda pauze, zagrejano ulje nastavlja da predaje prethodno akumuliranu toplotu u prostor, bez dodatne potrošnje dok je grejač isključen. Napominjemo da grejač može raditi neprekidno svih 60 minuta ukoliko je prostor slabo izolovan ili zadata temperatura previsoka. U umereno izolovanoj prostoriji gde termostat održava temperaturu uz ilustrativni radni ciklus od npr. 50% do 60% vremena, radijator od 2000 W troši orijentaciono između 1,0 i 1,2 kWh po satu uključenosti.

Snaga radijatora	Maksimalna potrošnja (1h pun rad grejača)	Ilustrativni primer (1h uz 50–60% rad grejača)*	Okvirna dnevna potrošnja (8h grejanja)*	Okvirna mesečna potrošnja (30 dana)*
1000 W	1,0 kWh	0,50 – 0,60 kWh	4,0 – 4,8 kWh	120 – 144 kWh
1500 W	1,5 kWh	0,75 – 0,90 kWh	6,0 – 7,2 kWh	180 – 216 kWh
2000 W	2,0 kWh	1,00 – 1,20 kWh	8,0 – 9,6 kWh	240 – 288 kWh
2500 W	2,5 kWh	1,25 – 1,50 kWh	10,0 – 12,0 kWh	300 – 360 kWh

*Napomena o proračunu: Prikazane vrednosti za 50% do 60% radnog ciklusa grejača predstavljaju samo jedan ilustrativni scenario održavanja temperature i ne predstavljaju standardni inženjerski obrazac rada. Prema uputstvu proizvođača, termostat prekida grejanje tek kada se dostigne podešena temperatura. Ukoliko su toplotni gubici objekta veliki ili se soba tek zagreva, grejač može raditi neprekidno punom snagom. Stvarna potrošnja zavisi od kvaliteta izolacije, spoljne temperature, zapremine prostorije i zadate temperature na termostatu.

Kako radi uljani radijator i šta je termo-akumulacija ulja?

Da biste razumeli potrošnju i način grejanja ovog uređaja, korisno je znati šta se dešava unutar njegovog kućišta. Uljani radijator se sastoji od niza profilisanih čeličnih rebara koja su hermetički spojena i ispunjena posebnim medijumom, u pitanju je dijatermičko mineralno ulje visoke termalne stabilnosti.

U donjem delu uređaja nalazi se električni grejač (najčešće sastavljen od dva nezavisna grejna elementa). Kada uključite radijator, grejač počinje da podiže temperaturu ulja. Zagrejano ulje, zahvaljujući promeni gustine, prirodno cirkuliše nagore kroz kanale u rebrima, predajući toplotu unutrašnjim čeličnim zidovima kućišta. Čelična rebra zatim zrače toplotu u prostoriju i istovremeno zagrevaju vazduh koji prirodno struji između njih.

Fizička specifičnost mineralnog ulja jeste njegov visok toplotni kapacitet. Ulje ima znatno veću gustinu i sposobnost zadržavanja toplote od vazduha. To u svakodnevnoj praksi donosi dve ključne radne karakteristike:

• Sporiji termalni zalet: Za razliku od ventilatorskih kalorifera koji duvaju topao vazduh nakon nekoliko sekundi, uljanom radijatoru je potrebno između 20 i 35 minuta da zagreje celokupnu zapreminu ulja i dosegne punu radnu temperaturu. Dok traje ovaj proces, u sobi se oseća vrlo malo toplote.
• Produženo odavanje toplote (termo-akumulacija): Kada sobni termostat prepozna da je vazduh zagrejan i prekine napajanje grejača, uljani radijator ne prestaje odmah sa grejanjem. Zagrejano ulje u čeličnim rebrima polako se hladi i nastavlja da predaje prethodno akumuliranu toplotu u prostor određeno vreme dok se metal i ulje postepeno hlade, bez dodatne potrošnje dok je grejač isključen (stvarni period odavanja zavisi od mase uređaja, zapremine ulja i temperature prostorije).

Zahvaljujući ovom efektu akumulacije, radijator stvara osećaj ujednačene, stabilne toplote bez naglih temperaturnih skokova. Pošto nema ventilator koji bi pokretao vazduh, uređaj radi apsolutno bešumno i ne podiže čestice prašine sa poda, što ga čini izuzetno prijatnim za boravak u prostorijama dok su ukućani budni i prisutni.

Koliko troši uljani radijator i kako izračunati mesečni račun?

Pitanje koliko troši uljani radijator najčešće se postavlja uz pretpostavku da postoji neka skrivena formula po kojoj ovi uređaji troše više ili manje struje od drugih električnih grejalica. Međutim, fizički zakoni su neumoljivi: svi električni otporni grejači pretvaraju električnu energiju u toplotnu u odnosu 1:1. Razlika u potrošnji na kraju meseca zavisi isključivo od dva parametra: snage uređaja i ukupnog broja radnih sati grejača.

Proračun: Koliko struje troši uljani radijator od 2000 W i 2500 W?

Kada grejač radi punim kapacitetom, proračun potrošnje po satu je potpuno linearan:

• Uljani radijator 2000 W potrošnja: Za jedan sat neprekidnog rada grejača, uređaj troši tačno 2 kWh (kilovat-sata) električne energije.
• Uljani radijator 2500 W potrošnja: Za jedan sat neprekidnog rada grejača, uređaj troši tačno 2,5 kWh električne energije.
• Ako uređaj podesite na najniži stepen snage od 1000 W, potrošnja za sat neprekidnog rada biće 1 kWh.

Međutim, grejač uljanog radijatora ne radi 24 sata dnevno, niti bi ikada trebalo tako da radi. Radom uređaja upravlja bimetalni ili elektronski termostat koji gasi grejač onog trenutka kada temperatura u sobi dostigne željeni nivo. U praksi, u prosečno izolovanom stanu, grejač radi samo u određenom procentu ukupnog vremena uključenosti u utičnicu.

Primer realne dnevne potrošnje u praksi

Pretpostavimo da koristite radijator maksimalne snage 2000 W u sobi od 16 kvadratnih metara tokom zimskog dana:

Scenario A: Dobro izolovan stan (kvalitetna PVC stolarija, spoljna izolacija)
Radijator je uključen u struju 12 sati dnevno. Zahvaljujući dobroj izolaciji i akumulaciji ulja, termostat drži grejač uključenim samo oko 35% vremena (otprilike 4 do 4,5 sati efektivnog rada grejača tokom dana).
Dnevna potrošnja: 2 kW × 4,2 sata = oko 8,4 kWh dnevno.

Scenario B: Prosečno izolovan prostor (standardni zidovi, uobičajeni prozori)
Radijator radi 12 sati, a grejač je aktivan oko 50% do 60% tog vremena (oko 6 do 7 sati rada grejača).
Dnevna potrošnja: 2 kW × 6,5 sati = oko 13 kWh dnevno.

Scenario C: Loša izolacija (stara drvena stolarija kroz koju duva, dva spoljna zida)
Toplota iz prostorije konstantno beži napolje. Termostat jedva uspeva da registruje zadatu temperaturu, pa grejač radi 85% do 95% vremena.
Dnevna potrošnja: 2 kW × 11 sati = čak 22 kWh dnevno za isti uređaj!

Iz ovog poređenja jasno se vidi ključno pravilo: visinu računa za struju ne određuje model radijatora, već toplotni gubici vaše prostorije. Uređaj samo nadoknađuje toplotu koju soba izgubi kroz prozore, vrata, zidove i plafon.

Uticaj noćne jeftine tarife na uštedu

Ukoliko u svom domaćinstvu imate dvotarifno brojilo, uljani radijator je odličan kandidat za racionalizaciju troškova. Tokom noćnih sati (kada važi znatno povoljnija niska tarifa), radijator može raditi na umerenom režimu i akumulirati toplotu u prostoriji i nameštaju. Ujutru, u trenutku prelaska na višu tarifu, prostorija je već prijatno zagrejana, pa uređaj tokom dana može raditi samo u kraćim intervalima dogrevanja.

Uljani radijator 11, 13 ili 15 rebara: Kako broj rebara utiče na grejanje?

Jedna od najrasprostranjenijih zabluda na forumima jeste tvrdnja da „radijator sa 15 rebara troši više struje nego onaj sa 11 rebara". To u osnovi nije tačno ukoliko oba modela imaju grejače iste snage.

Da bismo razjasnili ovu dilemu, važno je razumeti šta zapravo predstavlja broj rebara:

Broj rebara određuje površinu za predaju toplote. Svako dodatno rebro povećava ukupnu spoljašnju metalnu površinu koja je u direktnom kontaktu sa vazduhom u sobi. Što je veća površina kućišta, to uređaj može efikasnije i brže da prenese toplotu sa zagrejanog ulja na sobni vazduh, a da pri tom sama površina lima ne mora biti preterano vrela na dodir.

Pogledajmo kako se tipično dele modeli na tržištu:

1. Uljani radijator 9 do 11 rebara

Modeli sa 9 ili 11 rebara najčešće dolaze sa snagama grejača od 1500 W do 2000 W (ili u specifičnim izvedbama poput modela Bauer OR-11N koji ima deklarisanu snagu od 2850 W za prostore do 25 m²). Ovi modeli su kompaktnijih dimenzija, lakši su za manipulaciju i zauzimaju manje prostora. Namenjeni su za manje spavaće sobe, radne kabinete ili dečije sobe površine od 10 do 16 kvadratnih metara.

2. Uljani radijator 13 rebara

Ovo je ubedljivo najprodavaniji i najtraženiji format na domaćem tržištu. Tipičan primer iz naše ponude je Prosto UR-B22FT-13E, koji raspolaže sa 13 rebara i maksimalnom snagom grejača od 2500 W. Zbog 13 rebara, ovaj uređaj ima veliku disipacionu površinu koja omogućava ujednačeno i ravnomerno emitovanje toplote. Idealan je za prostorije srednje veličine, od 15 do 22 kvadratna metra, gde pruža odličan balans između brzine prenosa toplote i stabilnosti održavanja temperature.

3. Uljani radijator 15 rebara

Modeli sa 15 rebara predstavljaju najveća grejna tela u ovoj kategoriji. Njihova maksimalna snaga je obično 2500 W, ali zbog 15 rebara poseduju najveću količinu ulja i najveću spoljašnju površinu kućišta. Kada se jednom zagreje, uljani radijator 15 rebara najduže zadržava toplotu nakon gašenja grejača i stvara najširi pojas toplotnog zračenja. Preporučuje se za veće dnevne boravke od 20 do 28 kvadratnih metara, kao i za prostorije sa visokim plafonima ili dva spoljna zida gde je potrebna maksimalna površina razmene toplote. Glavni nedostatak jeste veća masa (često preko 14–15 kg) i veća dužina samog uređaja.

Pravilo izbora: Ako birate između modela od 2500 W sa 11 rebara i modela od 2500 W sa 13 ili 15 rebara, model sa više rebara je uvek bolji izbor jer će ravnomernije grejati prostor i raditi na nižoj površinskoj temperaturi čelika, a potrošiće potpuno istu količinu struje.

Zašto su nivoi snage ključni za ekonomičan rad?

Kvalitetan uljani radijator nikada ne poseduje samo jedan prosti prekidač za uključivanje. Unutar uređaja ugrađena su dva nezavisna grejača različite snage koji se kontrolišu preko dva zasebna tastera ili okretnog preklopnika. To omogućava korišćenje tri stepena rada.

Kod modela snage 2500 W (kao što je Prosto UR-B22FT-13E), stepeni snage funkcionišu na sledeći način:

• I stepen (1000 W): Uključen je samo manji električni grejač. Ovaj stepen je idealan za prelazne periode, rani oktobar ili kraj marta, kada spoljašnja temperatura nije niska, već je potrebno samo blago dogrejati sobu i razbiti jesenju vlagu. Uređaj troši svega 1 kWh po satu aktivnog rada.
• II stepen (1500 W): Uključen je samo veći grejač. Ovo je najčešće korišćen režim tokom umerenih zimskih dana za održavanje temperature u dobro izolovanim sobama.
• III stepen (2500 W): Uključena su oba grejača istovremeno (1000 W + 1500 W = 2500 W). Puna snaga se koristi u dve situacije: pri prvom jutarnjem paljenju kada hladnu sobu treba brzo ugrejati, ili tokom najhladnijih zimskih dana sa temperaturama duboko ispod nule.

Korišćenjem nižih stepena snage tokom blažih dana direktno rasterećujete kućnu električnu instalaciju i sprečavate nepotrebno pregrevanje vazduha, što dovodi do osetnih ušteda na mesečnom računu.

Da li se isplati uljani radijator sa ventilatorom (turbo funkcija)?

Kao što smo napomenuli, osnovna mana svakog klasičnog uljanog radijatora jeste spor početak grejanja. Da bi premostili taj nedostatak, proizvođači su razvili hibridne modele sa ugrađenim pomoćnim ventilatorom i keramičkim grejačem.

Odličan primer ovakve konstrukcije jeste model Prosto UR-B22FT-11A (11 rebara). Pored standardnih uljanih rebara i grejača, u prednjem kontrolnom panelu nalazi se integrisan kompaktni ventilator sa dodatnim grejačem snage 400 W. Kako ovaj sistem funkcioniše u praksi?

Kada uđete u potpuno hladnu sobu, istovremeno uključite uljani radijator i turbo ventilator. Ventilator odmah počinje da izduvava mlaz toplog vazduha i u roku od nekoliko minuta počinje da podiže temperaturu u zoni sedenja. Za to vreme, ulje u rebrima se postepeno zagreva. Nakon 20 do 30 minuta, kada rebra dostignu punu radnu toplotu, turbo ventilator možete jednostavno isključiti prekidačem. Od tog trenutka uređaj nastavlja da radi potpuno bešumno, prelazeći na režim tihe prirodne cirkulacije i zračenja toplote.

Modeli sa ventilatorom su izuzetno praktični za vikendice, radne kabinete ili spavaće sobe u kojima ne boravite tokom celog dana, jer eliminišu najneprijatniju fazu čekanja da se uređaj zagreje.

Kako pravilno podesiti termostat na uljanom radijatoru za manji račun

Najveći broj žalbi na visoke račune za grejanje na forumima potiče od nepravilnog rukovanja termostatom. Mnogi korisnici okreću točkić termostata do krajnjeg maksimuma i ostavljaju ga tako satima, verujući da će radijator tada „jače da greje".

To je zabluda: grejač radijatora uvek radi istom snagom koju ste odabrali na prekidačima (npr. 1500 W ili 2500 W). Položaj točkića termostata ne pojačava temperaturu grejača, već samo određuje na kojoj temperaturi vazduha će se grejač ugasiti. Kada ga okrenete na maksimum, vi ste uređaju praktično rekli da ne gasi grejač sve dok temperatura u sobi ne pređe tropskih 30°C. Rezultat je nepotrebno pregrejan prostor, suv vazduh i drastično uvećan račun za struju.

Ispravan postupak podešavanja termostata (korak po korak):

1. Uključite željeni stepen snage na prekidačima i okrenite točkić termostata na maksimum samo tokom početnog zagrevanja.
2. Sačekajte da temperatura u prostoriji dostigne nivo koji vam je savršeno prijatan za boravak (preporučena temperatura za dnevne boravke je između 20°C i 22°C, a za spavaće sobe između 17°C i 19°C).
3. U tom trenutku, polako okrećite točkić termostata unazad (u smeru smanjenja) sve dok ne čujete tihi, prepoznatljivi „klik" i dok se kontrolna lampica grejača ne ugasi.
4. Ostavite točkić tačno na toj poziciji. Bimetalni termostat je sada kalibrisan na vašu željenu sobnu temperaturu. Grejač će se od tog trenutka automatski uključivati samo kada temperatura vazduha padne za stepen ili dva, i gasiće se čim je ponovo dostigne.

Ovim jednostavnim postupkom skraćujete nepotrebno vreme rada grejača za 20% do 40% tokom dana, što se direktno odražava na smanjenje mesečnih troškova.

Zašto uljani radijator pucketa i da li se ulje ikada menja?

Korisnici koji prvi put kupe nov uljani radijator često se zabrinu kada nakon dvadesetak minuta rada začuju seriju oštrih metalnih zvukova ili pucketanja iz unutrašnjosti kućišta. Na forumima se često postavlja pitanje da li je uređaj neispravan ili opasan.

Razlog za ovu pojavu je potpuno prirodan i fizički bezopasan. Kada se radijator zagreva, čelični lim kućišta se širi pod uticajem visoke temperature. U isto vreme, dijatermičko ulje počinje intenzivnije da cirkuliše kroz komore rebara. Različiti delovi čelika se ne zagrevaju u potpunosti u istom deliću sekunde, što stvara mikro-naprezanja na spojevima rebara i izaziva karakteristično metalno pucketanje. Čim uređaj dostigne stabilnu radnu temperaturu, pucketanje u potpunosti prestaje. Sličan zvuk, samo znatno blaži, može se čuti i pri gašenju dok se metal lagano skuplja tokom hlađenja.

Da li se ulje u radijatoru troši, menja ili dosipa?

Kratak i jasan odgovor glasi: nikada. Uljani radijator je u fabrici hermetički zavaren pod pritiskom. Mineralno termalno ulje unutar njega se ne troši tokom rada, ne sagoreva i ne dolazi u kontakt sa kiseonikom iz vazduha, pa samim tim ne može da ispari niti da izgubi svoja fizička svojstva. Pokušaji otvaranja kućišta, odvrtanja sigurnosnih čepova ili dosipanja bilo kakvih tečnosti strogo su zabranjeni i trajno uništavaju bezbednost uređaja. Ukoliko primetite bilo kakve tragove curenja ulja na podu ispod radijatora, uređaj se mora odmah isključiti iz struje i prestati sa upotrebom.

Zašto je sušenje veša na uljanom radijatoru najčešći uzrok kvarova i požara

Uprkos jasnim upozorenjima koja stoje u svakom priručniku, sušenje vlažnih peškira, čarapa i dečije garderobe direktno položenih preko rebara uljanog radijatora ostaje jedna od najrasprostranjenijih loših navika u domaćinstvima.

Ovakva praksa je izuzetno opasna iz nekoliko razloga:

• Blokada prirodnog strujanja vazduha: Radijator toplotu predaje konvekcijom — vazduh mora slobodno da prolazi između rebara odozdo nagore. Kada preko rebara stavite mokru tkaninu, vi ste efektivno zarobili toplotu u telu uređaja.
• Pregrevanje ulja i aktiviranje zaštite: Pošto toplota ne može nesmetano da odlazi u prostoriju, temperatura ulja u gornjoj zoni kućišta naglo raste. Sobni termostat to ne registruje jer meri temperaturu okolnog vazduha koji je hladniji od zarobljenog metala. U tom trenutku reaguje ugrađena termička zaštita od pregrevanja koja automatski prekida napajanje. Prema uputstvu proizvođača (kao što je zvanični priručnik za Prosto radijatore), uređaj je tada neophodno odmah isključiti iz mrežne utičnice, ukloniti sve predmete sa kućišta i sačekati najmanje 30 minuta da se metal potpuno ohladi pre ponovnog uključivanja. Ukoliko se zaštita ponovo aktivira pri normalnom radu bez prekrivača, uređaj zahteva proveru u ovlašćenom servisu.
• Kondenzacija i stvaranje buđi: Voda koja intenzivno isparava sa mokrog veša direktno na grejnom telu drastično podiže relativnu vlažnost u sobi, stvarajući idealne uslove za razvoj crne buđi na spoljnim zidovima i uglovima.
• Rizik od zapaljenja: Suva tkanina u kontaktu sa metalom koji je usled prekrivanja dostigao visoke radne temperature može početi da tinja, stvarajući neposredan rizik od požara.

Pravilno rešenje: Postavite standardni samostojeći stalak za sušenje veša na bezbednu udaljenost (za model Prosto UR-B15-13 propisano je najmanje 100 cm od zapaljivih materijala; za ostala rastojanja pratite uputstvo konkretnog modela). Topao vazduh koji se slobodno podiže sa radijatora prirodno će cirkulisati oko veša na stalku i osušiti ga, dok će uređaj raditi rasterećeno i bezbedno.

Pravila bezbednosti: Utičnice, kablovi i prostor oko radijatora

Uljani radijatori spadaju među najsnažnije potrošače struje u jednom domu. Model snage 2500 W pri punom opterećenju vuče struju od preko 11 ampera. Zato je neophodno poštovati sledeća pravila električne bezbednosti:

Uključujte isključivo direktno u zidnu utičnicu: Nikada nemojte koristiti jeftine produžne kablove sa tankim provodnicima (ispod 3 × 1,5 mm²) ili razvodne kutije sa više utičnica. Pod stalnim opterećenjem od 10 do 11 ampera tokom dužeg rada, kontakti na produžnom kablu se postepeno greju, plastika omekšava, što je jedan od najčešćih uzroka kratkih spojeva i požara u zimskoj sezoni. Zidna utičnica mora biti ispravna, sa čvrstim kontaktima i stabilnim uzemljenjem.

Pravilno rastojanje od zapaljivih materijala: Za model Prosto UR-B15-13 propisano je najmanje 100 cm od zapaljivih materijala; za ostala rastojanja pratite uputstvo konkretnog modela. Nikada ne postavljajte radijator tik uz zavese, posteljinu ili tapacirani nameštaj.

Zaštita od prevrtanja (Tip-over switch): Svi savremeni modeli u našoj ponudi, poput Prosto i Bauer uređaja, poseduju integrisani gravitacioni prekidač protiv prevrtanja. Ukoliko dete ili kućni ljubimac u igri obori radijator na pod, prekidač u deliću sekunde automatski prekida dovod struje kako usijana rebra ne bi oštetila pod ili izazvala požar.

Uspravno skladištenje van sezone: Po završetku grejne sezone, radijator uvek skladištite isključivo u uspravnom radnom položaju. Nemojte ga odlagati u podrum ili na tavan položenog na bok, jer to može izazvati nepravilnu preraspodelu ulja i stvaranje vazdušnih džepova oko grejača pre narednog zimskog starta.

Da li uljani radijator isušuje vazduh?

Ovo je još jedna večita tema sa foruma. Važno je razjasniti: svaki grejni uređaj koji podiže temperaturu vazduha u zatvorenoj sobi neminovno dovodi do pada relativne vlažnosti (jer topliji vazduh može da primi znatno više vodene pare od hladnog). Dakle, subjektivni osećaj suvog vazduha nastaje zbog samog porasta temperature, a ne zato što radijator „guta vlagu".

Ipak, u poređenju sa kvarcnim grejalicama i otvorenim žičanim kaloriferima čiji se grejači usijavaju do crvenila (preko 500°C) i sagorevaju organske čestice prašine, uljani radijator je znatno prijatniji. Njegova radna temperatura je niža, nema sagorevanja prašine, nema neprijatnog mirisa paljevine i nema ventilatora koji podiže prašinu sa tepiha. Ukoliko vam u zimskim mesecima smeta suvoća vazduha, dovoljno je postaviti posudu sa vodom na pod u blizini radijatora ili koristiti klasičan ultrazvučni ovlaživač vazduha.

Pogledajte kompletnu ponudu proverenih brendova Prosto i Bauer u našoj kategoriji radijatori na struju.

POGLEDAJTE PONUDU ULJANIH RADIJATORA NA AKCIJI

Česta pitanja o uljanim radijatorima

Koliko struje troši uljani radijator od 2000 W za 8 sati rada?
Za 8 sati neprekidnog rada grejača punom snagom, radijator od 2000 W potrošiće maksimalno 16 kWh struje. Ukoliko termostat umereno održava temperaturu tako da grejač radi npr. polovinu tog vremena, okvirna potrošnja za 8 sati uključenosti iznosi oko 8 kWh. Stvarni utrošak zavisi od izolacije sobe i spoljne temperature.

Da li je bolji uljani radijator sa 11 ili 13 rebara?
Ukoliko oba modela imaju istu deklarisanu snagu (npr. 2000 W ili 2500 W), model sa 13 rebara poseduje veću površinu za predaju toplote, što omogućava ravnomerniju raspodelu temperature i duže zadržavanje akumulirane toplote nakon isključenja termostata, uz identičan utrošak električne energije.

Zašto se moj uljani radijator sam ugasio i neće da se upali?
Najčešći razlog je aktiviranje ugrađene zaštite od pregrevanja. Do pregrevanja obično dolazi ako je radijator bio prekriven vešom, prislonjen uz zapaljive predmete bliže od propisanog rastojanja, ili ako je radio u prostoru bez dovoljne cirkulacije vazduha. Prema fabričkom uputstvu, isključite uređaj iz utičnice, uklonite sve prepreke oko njega, sačekajte najmanje 30 minuta da se metal potpuno ohladi, pa ga ponovo uključite. Ukoliko se zaštita ponovo sama aktivira, uređaj se mora uputiti u servis.

Smem li da ostavim uljani radijator uključen tokom cele noći dok spavam?
Uvek se mora prvenstveno poštovati uputstvo proizvođača konkretnog modela. U zvaničnim tehničkim uputstvima (kao što je Prosto/Elementa priručnik) izričito stoji upozorenje da električne grejalice ne treba ostavljati u radu bez nadzora odraslih lica. Ako uputstvo konkretnog modela zahteva stalni nadzor, uređaj ne ostavljajte uključen dok spavate. Rastojanje i niža temperatura termostata ne zamenjuju zahtev za nadzor.

Da li se uljani radijator sme koristiti u kupatilu?
Ne. Uljani radijatori (poput modela serije Prosto UR-B15) uobičajeno imaju fabrički deklarisan IP20 stepen zaštite, što znači da nisu zaštićeni od kapljica vode i visoke koncentracije vlage. Unošenje uljanog radijatora u kupatilo predstavlja ozbiljan rizik od strujnog udara. Za kupatila se smeju koristiti isključivo namenski grejni uređaji kojima je proizvođač fabrički deklarisao odgovarajući stepen zaštite od prskanja vode (npr. IP21 ili IP24 prema IEC 60529) i koji su fiksirani van dohvata vode.